Skolioza je stanje koje prouzrokuje krivljenje kičme u stranu. Može uticati na bilo koji deo kičme, ali najčešće pogađa regije oko grudnog koša i donjeg dela leđa. U većini slučajeva, razlozi za promenu u obliku kičme nisu poznati, ali u drugim slučajevima su u pitanju cerebralna paraliza i mišićna distrofija.
Većini dece sa skoliozom nije potrebno lečenje jer se kriva ispravlja sama kako dete raste. Međutim, na osnovu stepena iskrivljenosti i godina deteta, može se preporučiti neka kombinacija korišćenja proteze i fizikalne terapije.
Veoma malom broju pacijenata sa skoliozom je potrebna operacija. Komplikacije vezane za skoliozu uključuju hronični bol, probleme sa disanjem i smanjeni kapacitet vežbanja.
Znakovi i simptomi skolioze kod dece
Znakovi i simptomi skolioze kod dece su sledeći: glava deteta je obično blago nakrivljena u jednu stranu, grudni koš nije simetričan i rebra mogu biti na različitoj visini, jedan kuk je postavljen više od drugog, jedno rame ili lopatica je više od drugog, dete se može kriviti u jednu stranu, nejednaka dužina nogu.
Znakovi skolioze kod beba
Kod beba su znakovi skolioze sledeći: izbočina na jednoj strani grudi, beba može često ležati nakrivljena na jednu stranu, a u mnogo ozbiljnijim slučajevima, srce i pluća ne rade kako treba i pacijent može da ima kratak dah i bol u grudima.
Rizični faktori za skoliozu
Najrizičnije grupe koje najčešće dobijaju skoliozu jesu mladi, tačnije predpubertetlije, žene, a i pod većim rizikom su oni koji su već imali nekoga u porodici ko je bolovao od skolioze.
Uzroci skolioze
Brojni su uzroci skolioze i mnogi nisu čak ni poznati, ali oni koji su poznati su:
- Neuromišićna stanja – mogu da utiču na nerve i mišiće i uključuju cerebralnu paralizu i mišićnu distrofiju.
- Kongenitalna skolioza (prisutna po rođenju) – ovo je redak slučaj i javlja se onda kada se kosti kičme abnormalno razvijaju kada fetus raste u majci.
- Geni – najmanje jedan gen je povezan sa javljanjem skolioze.
- Dužina nogu – ukoliko je jedna noga duža od druge, osoba može razviti skoliozu.
- Ostali uzroci uključuju loše držanje, nošenje ranaca i povrede.
Dijagnostifikovanje skolioze
Najčešće će doktor pregledati kičmu, rebra, kukove i ramena. Doktor može, uz pomoć skoliometra da izmeri i stepen skolioze. Ukoliko je potrebno, pacijent će zatim biti upućen na ortopeda specijalistu koji se posebno bavi skeletnim sistemom i povezanim mišićima, zglobovima i ligamentima.
Pedijatar ili ortopedski hirurg mogu da zatraže snimanje rentgenom kako bi se ustanovio stepen skolioze, ali i oblik, pravac, mesto i ugao iskrivljenosti. Ukoliko postoje dalji simptomi, kao što su bolovi u leđima i ukoliko su ti bolovi ozbiljni, doktor će možda zatražiti i magnetnu rezonancu ili snimanje CT skenerom.
Tretiranje skolioze
Većina dece ima blago zakrivljenje i nije im potrebno lečenje i u tom slučaju će doktor preporučiti regularne preglede na svaka četiri do šest meseci kako bi se pratilo zakrivljenje kičme. A tokom određivanja načina lečenja, u obzir će se uzeti faktori kao što su pol, ozbiljnost zakrivljenja, mesto zakrivljenja i zrelost kostiju. Za one koji imaju nešto ozbiljniji vid skolioze mogu se koristiti gipsevi, proteze, ali se može izvršiti i operacija.
Za sve one koji pate od blažeg ili težeg oblika skolioze, odličan izbor je ISTEKI koji pomaže u rehabilitaciji i otklanjanju problema skolioze bez upotrebe medikamenata. Dovoljna je upotreba ISTEKI-ja 10 do 15 minuta dnevno kako bi došlo do pravilnog i bezbolnog istezanja kičmenog stuba na prirodan način. Sve što je potrebno jeste da sednete na ravnu stabilnu površinu uz ivicu pomagala, sa nogama opruženim ili savijenim u kolenima i rukama ispruženim pored tela. Udahnite vazduh duboko i lagano spuštajte leđa preko ISTEKI-ja uz izdisanje na usta. Kičma pritom naleže u anatomski kanal, čiji žljebovi pritiskaju mišiće uz kičmeni stub, masiraju ih i opuštaju.